Medij poput igračke

Medij poput igračke

Pre pet godina nastale su prve ručno šivene lutkice Sanje Poštić, koje je nazvala Temori Dolls. Malih dimenzija, one su odgovor na obilje živopisno dizajniranih karaktera sa kojima se srela dok je živela i radila u Južnoj Koreji, i obilazila druge azijske zemlje. U tim zemljama je tradicija pačvorka još uvek živa, dok je upravo u Južnoj Koreji, praksa pravljenja lutkica veoma rasprostranjena. Prvih sto Temori Dolls radova, gravitiralo je ka dizajniranju karaktera, i oni su zaista lako prepoznatljivi kao pripadnici jedne, kako ju je Antea Bajs (Anthea Buys) nazvala, "deminutivne rase". Koncept kreiranja karaktera će se u kasnijim ostvarenjima proširiti na sižee u kojima oni učestvuju. Iako je i pre navedene nadogradnje sadržaja svaka lutkica bila unikatna, ipak nije postojala autorkina namera da sa njima uđe u galerijski prostor i da uz njihovu pomoć izrazi svoje stavove o savremenoj umetnosti. Uskoro će svet njenih likova postati pozornica za komentare i interpretacije mnogih opšte poznatih trenutaka, gotovo arhetipova XX veka. Ponekad u serijama, minijaturni akteri Poštićeve biće inspirisani crtežima drugih umetnika, poznatim scenama iz filmova, remek delima istorije umetnosti, samim ličnostima umetnika-teoretičara koji su u prošlom veku drastično uticali na shvatanje umetnosti, ali i pojavama iz domena popularne kulture, tradicije, etnografije, svakodnevnog života... Značajan broj kolekcionara, koji poseduju neku od Temori Dolls lutkica, dolazi upravo iz sveta umetnosti, što ukazuje da one izazivaju reakciju kod osoba kojima dileme savremene umetnosti nisu strane.

Umetnička dela su često protkana nekom vrstom kritike, komentara i interpretacije raznih aspekata današnjeg života. Ona nose u sebi mnoge slojeve stvarnosti, i u želji da neke od tih  slojeva uverljivo izraze, koriste se svim raspoloživim sredstvima čineći ih tako legitimnim umetničkim sredstvima. Stoga, Temori Dolls možemo shvatiti kao novi medij kroz koji se autorka izražava. U umetnosti XX veka viđali smo umetnike koji kreiraju autentične medije kojima će, kao novim jezikom, iznositi svoje stavove. Pojave, ličnosti, scene, istorijski događaji, umetnička dela i lične nadrealne konstrukcije - svi motivi Poštićeve - dostižu transformaciju kroz medij šivene lutkice, postajući umiljati, ali s druge strane i pomalo bizarni prizori, transformišući snažan motiv u predmet koji nam, u novom ruhu, sugeriše nežnost i taktilnost. Tom utisku doprinosi i bogatstvo materijala, uglavnom tekstilnih, koji su smisleno birani kako bi teksturom i dezenom odgovorili interpretirali motive i preveli ih u Temori Dolls artefakte. U njima, rodne studije lako mogu pronaći inspirativan materijal, jer se lutkice odmah percipiraju kao delo ženskih ruku, nastale tradicionalnim, starinskim načinom, koji se danas uglavnom ne koristi u izradi igračaka, i koji bi dalekim generacijama prošlog veka bio tehnički mnogo bliži.

Temori Adjaši je fiktivna ličnost, koji se često prerušava sa ciljem da sakrije svoj pravi identitet. Sanjini mali likovi su sposobni da preuzmu bilo čiji identitet, da se sa njim poigraju, kao u delu TD 24: EVERYONE IS AN ARTIST, u kojem autorka interpretira Bojsov stav prema umetnosti.

Dr Vladimir Dimovski